Reditelj Goran Marković, dobitnik nagrade 17. festivala na Paliću "Aleksandar Lifka" za izuzetan doprinos evropskom filmu, izjavio je u intervjuu Tanjugu da ta nagrada za njega ima dvostruko značenje - kao potvrda vrednosti onoga što je uradio, ali i kao nezgodni podsetnik na kraj karijere. "To je priznanje koje dokazuje da se nisam uzalud bavio ovim poslom i da to neko vidi, da moj filmski opus ostaje i predstavlja neku vrednost. Sa te strane mi, kao potvrda onoga što sam radio, znači veliku počast", rekao je on dodajući da autor dok pravi film nikada nije siguran u vrednost toga što radi. Postoje filmovi koji traju jedan dan ili jednu godinu, a postoje i filmovi koji ostaju kao trajna vrednost, te je ova nagrada moguća potvrda da je nešto ostalo od onoga što sam radio, rekao je autor filmova "Specijalno vaspitanje", "Nacionalna klasa", "Variola vera", "Već viđeno", "Tito i ja", "Kordon", "Turneja"... S druge strane, ukazao je on, nagrada za ukupan doprinos je i "nezgoda zbog toga što kada se bavite ovim poslom stalno morate sebi da stvarate utisak da ste tek pred glavnom stvari", a sada se "nešto zaokružuje i na neki način sugerira da ste pri kraju, da ste već napravili ono što treba". ..."Malo je neprijatno to osećanje, ja sam se malo lecnuo i rekao - zar već treba da dobijam priznanje za celokupni životni rad, zar nije malo rano!", priznao je Marković.

On je, međutim, naglasio, da mu je veoma drago što nagrada stiže od Palićkog festivala, koji voli i na koji je često išao i kada nije imao novi film, a bio je jedno vreme i član Saveta festivala.

Izbirljiv i poseban festival

Na pitanje o konceptu te manifestacije, odgovorio je da je za njega "Palićki festival bio naročito značajan u periodu izolacije Srbije, kada je bio neka vrsta veze sa Evropom".

"Mi smo tada bili potpuno otkinuti od Evrope i ljudi koji su se bavili filmskim poslom imali su užasan strah da se nikada neće uspostaviti kontakt sa onim čemu stremi naša civilizacija", rekao je Marković.

Podsećajući na period devedesetih godina 20. veka, istakao je da je "festival na Paliću stalno održavao kontakt i u tim najtežim danima".

"Imao je hrabrosti, a i umeća da napravi program koji je sa jedne strane nas prikazivao Evropi, a sa druge strane Evropu prikazivao nama, tako da je stvarno ostao kao jedna od glavnih spona između Evrope i Srbije. Po tome je naročito značajan", ocenio je Marković.

Na pitanje šta bi u aktuelnom periodu preporučio organizatorima da Palić ne bi bio marginalizovan u poplavi festivala u regionu, odgovorio je da ne mogu organizatori da menjaju mentalitet, navike i trendove.

"Mislim da je dobro što je Palićki festival ostao pri konceptu na kom je uvek bio i mislim da ne bi trebalo da se sada mnogo kači za modne trendove i uopšte trendove koji vladaju na festivalima".

"Festivala ima užasno mnogo, značajnih i manje značajnih, ali onih koji imaju svoju fizionomiju i koji ne liče na druge, nema mnogo", istakao je Marković.

Ocenjujući da Palić ima svoju fizionomiju, naveo je da je izbor filmova strog, nekomercijalan.

"Ne ide niz dlaku, nego je uvek bio vrlo izbirljiv i poseban. Mislim da Palić ne treba mnogo toga da menja, možda mi moramo da menjamo svoje navike, ukus i shvatanja", dodao je on.

Opisujući atmosferu na Paliću primetio je da je tu blizu granica sa Evropskom unijom.

"To mesto predstavlja čak i fizički kontakt između Srbije i EU. Na svega nekoliko kilometara iza bioskopskog platna je taj svet kome mi težimo i tamo to nekako uvek izgleda moguće", rekao je Marković.

Novi projekti

Na pitanje o planovima za nove projekte odgovorio je da će pokušati da snimi film "Falsifikator".

"To sam uradio kao tekst u pozorištu na Crvenom krstu. Ta predstava ima dosta uspeha, ali će po mom mišljenju biti još bolja kao film, zato što film pruža niz drugih mogućnosti. Jako sam zagrejan za to", rekao je on.

Glavnu ulogu igrao bi Tihomir Stanić, kao i u predstavi koju je u Beogradskom dramskom pozorištu Marković režirao po svojoj drami.

"Stanić je na neki način koautor toga, mnogo je sa mnom sarađivao na tekstu, a ima i nove ideje. On će i da producira, tako da ćemo mi biti dvojac koji će probati da izgura taj film", najavio je reditelj.

U međuvremenu, Marković se bavi teatrom i sa ansamblom Narodnog pozorišta u Beogradu uradio je komediju "Zlatno tele" ruskih autora Iljfa i Petrova.

"Napravili smo eksperiment da izvedemo nekoliko predstava pre beogradske premijere, što je praksa u Americi. Brodvejske predstave idu 'of Brodvej', prikazuju se jedno vreme da bi se umetnici opustili, uigrali, da bi se debalansirali strahova, treme. To je jako korisno", primetio je on.

"Zlatno tele" je krajem juna izvedeno u Leskovcu, Šapcu i Pančevu.

"Sve te predstave su bile kao prave premijere, dobre. Glavnu ulogu - Ostapa Bendera igra Lane Gutović, što dosta toga garantuje", istakao je reditelj, dodajući da će eventualno nešto malo da popravi, samo tehnički, pre 6. oktobra, kada je premijera u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Marković je kazao da je taj tekst jako voleo u mladosti. "Ostap je junak koji mi je ostao u srcu, ali ustanovio sam da zapravo više niko ne zna ni za njega, ni za 'Zlatno tele' ni za Iljfa i Petrova".

"To je šteta, jer su oni bili preteča. Radeći na ovoj predstavi utvrdio sam da je strip 'Alan Ford' apsolutno ukraden od 'Zlatnog teleta'. Likovi i situacije su direktna krađa, a i mnogi drugi sižei koji su se bavili simpatičnim, neveštim lopovima i prevarantima zapravo su replika na delo Iljfa i Petrova", rekao je on.

"'Zlatno tele' je original, etalon te vrste humora. U ovom vremenu kada ima toliko kriminala i toliko prevaranata, očekujem da će ta vrsta humora i sižea naići na svoju publiku", izjavio je Marković.
http://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/goran-markovic:-dvostruko-znacenje-nagr...