Novo u zoološkom vrtu na Paliću

zoomart Tokom zime u zoološkom vrtu na Paliću intenzivno se radilo i dalje se vredno radi na izgradnji novih objekata za životinje. Protekle nedelje završeni su radovi na dva objekta koji su pušteni u funkciju. Nalaze se jedan naspram drugog u delu gde su smešteni mesojedi, tačnije pored pećine za mrke medvede. Kao kandidat za članstvo u Evropskoj Asocijaciji zooloških vrtova i akvarijuma (EAZA), palićki zoo vrt nastoji da izgradnjom objekata ispuni stroge uslove i standarde držanja životinja koje ova Asocijacija zahteva. Na taj način brojne saradnje sa evropskim zoo vrtovima dobile bi kao epilog dobijanje novih vrsta i razmenu postojećih. Jedan od objekata namenjen je starim stanarima koji su u vrtu od 2006-te godine. U pitanju su močvarni risevi koji su dobili i svoj ispust, te imaju lepši i veći prostor u kojem mogu da uživaju. Dok su drugi objekat od novembra meseca čekali novi stanari vrta rakunoliki psi, koji su stigli iz segedinskog zoo vrta. Mladi mužjak i ženka do sada su bili smešteni u karantinu, gde je trajao period prilagođavanja i upoznavanja stručnog osoblja vrta koji brine o njima. Ovi neodoljivi sisari trenutno su bojažljivi i zbunjeni zbog promene prostora i lica posetilaca. Potrebno je nekoliko dana da naši mali rakuno psi steknu poverenje u svoj novi dom i priviknu se na nove uslove

Rakun pas je dobio ime po svom izgledu, odnosno zbog toga što izgledom podseća na rakuna, sa kojim nije blisko povezan. Krzno im je zimi dugo i gusto sa još gušćim podkrznom i dlakama koje mogu da budu duge do 120 mm i najčešće su braon boje. Prirodno stanište im je istočna Azija. Trgovina krznom, urbanizacija i bolesti koje se mogu preneti između njih su samo neki od razloga zbog kojeg je ova populacija pasa u opadanju u poslednjih par godina. Nakon što se ova vrsta proširila i na centralnu i zapadnu Evropu, rakuno pas počinje da se tretira kao potencijalno opasna invazivna vrsta. Ukoliko bi se nastanila kod nas, lako bi se prilagodila a zatim bi počela da narušava naš ekosistem najpre lisicu koja joj je najbliži “rođak” odnosno najsličnija je ovoj vrsti. Inače su mesojedi i hrane se sitnim životinjama, a kod nas u zoo vrtu rado pojedu i hranu za pse, mačke i govedinu.