Ruska porodica Olemskoj, Nikola, Marina i sedamnaestogodišnja Ana, pre dve godine su se iz 2,500 kilometara udaljene Moskve doselili na Palić, gde su rešili da otvore rekreacioni centar sa parnim kupatilom i malom ruskom kućom zdravlja. Svi u porodici neguju ruske običaje, pogotovo u vreme praznika, ali to im, kažu, nije teško, jer su duhovni, građanski i moralni nazori oba naroda slični. Nikolaj je danas privrednik sa dva fakulteta. Radio je u Moskvi, a pre desetak godina upoznao je Marinu, inženjera za programiranje u Centru za svemirska istraživanja. Ubrzo su počeli da žive zajedno u Moskvi, a danas u Srbiji. Sa njima je i Ana, Marinina kćer, dok je Nikolajeva kćer Nastasja udata u Moskvi. Prema malom mestu na severu Srbije, gde će graditi budućnost i naći sreću, uputili su se pre dve godine, kako bi sagradili rekreacioni centar. Pokazalo se, nažalost, da su morali da odlože gradnju..... Kada smo stigli na Palić, bio je 1. maj. Jezero je lepo, okolina divna za život i boravak. Odmah smo kupili kuću i pecaljke. Kada smo krenuli na pecanje, ribari su, nažalost, kantama sakupljali uginulu ribu na obali. Mislili smo da je jezero zdravije. Više smo očekivali, ali nismo odustali od Palića. Više smo očekivali, ali nismo odustali od Palića. Sagradićemo u dvorištu parno kupatilo i malu rusku kuću zdravlja - priča Nikolaj dok ispija rusku votku sa paprikom i medom. Kaže da takve nema u Srbiji, pa je naručuje iz Moskve.

U prostranom dnevnom boravku kuće, trpezariji i malom kućnom baru sve podseća na Rusiju. Od različitih vrsta votke do Marininih specijaliteta na stolu. Palačinke sa crvenim kavijarom, kiseli paradajz i paprika u bosiljku i biberu. Naravno, tu su i pršuta uz vina sa Palića i srpska sarma…

Kuća Olemskojevih puna je uspomena i suvenira iz Moskve, starih knjiga ruskih klasika koje Marina voli da čita. Na zidovima stare slike, skoro sve sa istim motivom - muškarcima koji puše lulu. Mnogo starih satova iz različitih krajeva Rusije i Srbije, tamburice iz prethodnog veka na zidu, gondola na policama.
Nikolaj kaže da, kada su došli u Srbiju, nikoga nisu znali.

Brzo smo na Paliću stekli prijatelje. U komšiluku nam je žena koja je pre 10 godina došla iz Rusije. Ona nas je uputila na Srpsko-rusko društvo u Subotici. Učlanili smo se u društvo, stekli prijatelje i društveni život, koji nije bogat kao u Moskvi, ali mi smo zadovoljni, jer već znamo pola Palića. Ljudi nas vole i mi ih smatramo dobrim ljudima – kaže Nikolaj. Ljudi nas vole i mi ih smatramo dobrim ljudima - kaže Nikolaj.

Ana uči u gimnaziji "Svetozar Marković" i kaže da joj se sviđa što svi govore strane jezike, najmanje dva, i već dobro govori srpski.

Ipak, kažu svo troje, vole da povremeno otputuju do Moskve. Tih 2,500 kilometara, kaže Nikolaj, prelaze automobilom. Putovanje traje puna dva dana, ali uživaju u njemu, jer je to prava avantura.

Srbiju sam upoznao preko moje drugarice Jelice Kurjak, koja je studirala u Moskvi, a danas je ambasador Srbije u Rusiji. Pre nekoliko godina bio sam sa njom u Sremskim Karlovcima, na Karlovačkoj berbi. Rekao sam Marini da je divno, sledeće godine smo došli na Palić, našli kuću kraj jezera i odlučili da tu nastavimo porodični život - priča Nikolaj.

Marina kaže da nisu dobro govorili srpski, nisu znali ni šta će tačno da rade, ali su brzo odlučili da od proleća grade malu rusku kuću zdravlja, kraj Palića.

Za sve treba mnogo papira i dozvola, ali doći će vreme da izgradimo i ruski kulturni centar u Subotici - kaže Marina.

Prezime Olemskoj potiče iz vremena Petra sam, a porodica je živela kraj jezera Voronjež, 500 kilometara od Moskve. Nikolaj je tu išao u školu, a fakultet stranih jezika završio je u Pjatigorsku. Posle vojske radio je u Moskvi, gde je završio i Pravni fakultet.

Izvor
http://www.pravda.rs/2011/01/10/rusi-prave-kucu-zdravlja-na-palicu/