Prvomajski uranak na Paliću se ove godine obeležava 34. put a manifestacija počinje u subotu 29. aprila i traje do utorka 2. maja. Preduzeće "Park Palić" u ovom periodu očekuje nekoliko desetina hiljada posetilaca na Paliću. Kako se navodi, u navedenom periodu za saobraćaj biće zatvorene ulice Jožefa Hegediša, Splitska aleja i Olge Penavin, a kretanje tim ulicama biće dozvoljeno samo sa propusnicama Park Palić-a. Posetiocima će na raspolaganju biti parkinzi iza hotela Prezident, na prostoru nekadašnjeg auto kampa na Muškom štrandu i u Ritskoj ulici, i tamo će cena dnevnog parkinga iznositi 50 dinara. Turistički informativni centar će raditi 1. i 2. maja od 10 do 18 časova dok će info pult na Velikoj terasi biti postavljen 1. i 2. maja od 10 do 19 časova. Tokom trajanja manifestacije obezbeđeno je dežurstvo hitne medicinske pomoći i vatrogasaca.

Program obeležavanja 34. Prvomajskog uranka na Paliću

29. APRIL

Jedriličarski klub "Reful" održao je za vikend 08.04 na jezeru Palić tradicionalni "Reful Kup". Učestvovalo je oko 50 jedrilica iz 6 klubova, koji su po izrazito hladnom vremenu, u oba dana, odjedrili 7 trka. Prvog dana se jedrilo 4 trke po umereno jakom zapadnom vetru brzine oko 6m/s. Drugog dana se jedrilo po jakom severozapadnom vetru brzine oko 9m/s. Uz brojna prevrtanja odvozene su tri trke. Na zatvaranju regate su podeljeni peharii medalje. U klasi "Optimist pobednik" je Dušan Trbojević iz Zemuna, u klasi Laser 4.7 Jovan Stojanović, Laser Radial Vuk Simić iz AJK i Atila Dubčanac u klasi Fin. Od takmičara JK "Reful" najbolja je bila Petra Buljovčić, koja je bila treća u klasi Optimist. Sofija Dobrički je bila druga devojka u klasi laser 4.7. Takmičarka JK "Palić" Kristina Boja je bila druga u klasi Radial.

U zoološkom vrtu na Paliću već deset godina radi jedini prihvatni centar za obolele i napuštene ljubimce u Srbiji. Do sada zbrinuto više od 2.500 najrazličitijih životinjskih vrsta. Majmunče Dule godinama je bilo atrakcija jednog putujućeg cirkusa. Nemirnog, ali i tužnog pogleda, neprestano se držeći za obraz, družio se sa decom i uveseljavao ih. Niko nije mogao ni da nasluti u kakvim stravičnim uslovima Dule živi kada se pogase svetla i nestane bleštavilo scene. U kutiji punoj izmeta, s vidnim infekcijama očiju, inspekcija ga je nedavno donela u zoološki vrt na Paliću, u okviru kojeg radi jedini prihvatni centar za divlje životinje u našoj zemlji. I tako omamljen, pod anestezijom, bio je dovoljno pametan da za nekoliko trenutaka shvati da vodu treba da pije kap po kap iz šprica.

Nekoliko detalja sa akcije Humanitarni Uskrs na Velikoj terasi na Paliću dokom prepodneva 15.aprila. od 11.00. Sakupljala su se sredstva kroz prodaju išaranih jaja na licu mesta i licitacijom velikog Uskršnjeg jajeta. Prilog ćemo uručiti devojčici iz Subotice Milici Oklobdžiji koja boluje od cistične fibroze. Njoj je za bolji kvalitet života potreban prsluk Vest koji košta 1.270.000 din. Ovo je prva u nizu akcija koje su potrebne da bi roditelji Milice došli do pune cifre i nabavili ovaj prsluk. Manifestaciju "Humanitarni Uskrs na Paliću su organizovali u partnerstvu: Park Palić, Turistička organizacija Subotice, Hotel Prezident Palić, Elitte Palić, Vila Milord, Vila Larus, Salaš Djordjević i Udruženje "Jogi".

U Vizitorskom centru na Ludaškom jezeru, radionicama za decu iz OŠ „Kizur Ištvan“, obeležen je jubilej povodom 40 godina otkako je Ludaško jezero uvršteno na listu vlažnih staništa, odnosno na listu Ramsara. 28. marta 1977. godine Ludaško jezero je proglašeno Ramsarskim staništem, na površini od 593 hektara, zbog značajnih staništa za gnežđenje ptica i istraživačke stanice koja koja je tada već postojala na Ludašu. Učenici OŠ „Kizur Ištvan“ imali su priliku da uživaju u prelepoj prirodi na samom Ludaškom jezeru. Pored druženja, društvenih igara i sporta deca su se sa zaposlenima iz JP „Palić Ludaš“ podsetili koliko je važno voditi računa o prirodi, ali i naučili ponešto o ovom zaštićenom području. Iz preduzeća „Palić-Ludaš“ navode da su smatrali da je najbolje ovako značajan jubilej obeležiti radionicama za decu, jer se svest o značaju zaštite prirode stiče od najranijeg perioda.

U palićki ZOO su stigli beli lavovi! Posetioci za sada ne mogu da pogledaju Sumbu i Belka, koji će nekoliko nedelja iz predostrožnosti provesti u karantinu. Nakon toga će se posetioci moći diviti ovim egzotičnim velikim mačkama koje su u petak stigle na Palić. Biolog Kristian Ovari kaže da lavovi baš i nisu mladi, ženka Sumba spada među najveće bele lavove i stigla je iz Južne Afrike, dok je mužjak Belko mnogo mlađi, mada je i on odrastao lav. Seljenje odraslih lavova je dobro jer se time ograničava njihovo razmnožavanje. Kako Ovari objašnjava, mnogi ne znaju da lavovi kojima je oduzeta sloboda rađaju mlade po četiri puta godišnje, u proseku imaju po četiri mladunčeta koji već sa osam meseci mogu da budu polno zreli. U Africi na slobodi živi oko 200 belih lavova. Ovoj rasi preti istrebljenje. Beli lavovi koji su u petak stigli na Palić potiču iz parka Kruger iz Južne Afrike.

U sklopu projekta državne uprave i lokalne samouprave, Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, u toku su radovi na rekonstrukciji košarkaških terena i izgradnji teretane na otvorenom. Košarkaški tereni i teretana nalazi se između Muškog štranda i Peščane plaže, tj. u parku između Veslačkog kluba Palić i bivšeg restorana Fontana. Trenutno se radi na postavljanju tartan podloge kod sprave za teretanu, a do kraja nedelje se očekuje postavljanje i podloge kod košarkaškog terena. Kako bi celokupan prostor bio prijatniji, renoviraće se i stolovi i klupe u parku, kao i staza koja ide uz samu obalu jezera. Da je proloćno uređivanje Palića u toku svedoče i radovi kod Terase Muški štrand. Okrečena je i sređena kapija kod ulaza na Muški štrand koja je godinama stojala zapuštena i oronula.

Preduzeće Park Palić je krajem prošle godine započelo projekat uređenja pešačke infrastrukture na Paliću. Tako se krenulo od ulice Jožefa Hegediša i Splitske aleje da bi se ove godine nastavilo sa popločanjem pešačke staze kod Peščane plaže. Popločanje je vršeno dvoslojnim vibropresovanim betonskim kockama, a staza se pruža duž čitave Peščane plaže, sve do dela Palića u koji je retko ko od posetilaca ikad zavirio. Godinama je to bilo zapušteno i zaraslo u šiblje i korov. Tu se nalazi i jedno staro igralište koje je oronulo. Rekonstrukcijom ove staze došle su do izražaja neke od lepih vila i vikendica u ovom delu. Međutim, i dalje je veliki broj privatnih vila i placeva koji su potpuno zapušteni. Uz samo popločanje, ovih dana se očekuje i postavljanje po 10 klupa i korpi za otpatke.

Na Paliću je u toku nastavak rekonstrukcije pešače staze na delu ulice Jožefa Hegediša, od pružnog prelaza pa do šetališta na obali jezera. Tanja Jotović, pejsažni arhitekta iz JP "Palić Ludas", kaže: Pri ovome je došlo do potrebe da se drvored pored staze izvadi, pošto je deo stabala oštećen i predstavlja opasnost za prolaznike. Prema rešenju Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode predviđeno je podizanje novog drvoreda gde je i bio, s time da će se sadnja morati uraditi na taj način da drveće ne ugrožava instalacije koje nalaze između puta i pešačke staze. Minimalno potrebno rastojanje stabla do instalacija je od 2.0 do 2.5m, tako da će se novi drvored verovatno saditi u betonskim prstenovima koji će sprečiti kontakt sa instalacijama, a koren će moći da se razvija prema dubljim slojevima.

Izgradnja kanalizacione mreže i priključivanje domaćinstava jedan od uslova za ostvarenje projekta koji finansira nemačka razvojna banka. Ukupno 670 građana Palića prijavilo se u roku do kraja januara da želi da uvede kanalizaciju u svoje domaćinstvo. Prijavljivanje građana jedan je od neophodnih koraka u primeni programa zaštite biodiverziteta Palića i Ludaša za koji je Subotica od nemačke razvojne banke KfW dobila bespovratnih 6,5 miliona evra. Nemačka država, međutim, ne želi da finansira zaštitu prirode na jezerima Pali i Ludaš ukoliko i grad ne preduzme aktivnosti da prestane sa daljim zagađenjem jezerske vode. Zbog toga je Subotica preuzela izgradnju, odnosno dovršetak kanalizacione mreže na Paliću, a stručnjaci iz KfW-a procenili da u priobalnom delu bar 700 domaćinstava treba da septičke jame, koje se postepeno „spiraju“ u jezera, zamene gradskom kanalizacijom.